Tallin here we come :)

Nakon duzeg pregovaranja i jurenja karata u izvedbi Vesne, Mishe i Matuljka uspesmo mi da dodjemo do karata po mizernoj ceni od samo 57 eura za feri na liniji Stokholm Talin. No da ne bi bas sve bilo tako jednostavno prvo smo se jedno 15ak minuta jurili sa Ivanom i Goranom posto su oni dolazili iz dalekoga Praga, te smo se kao svi prosecni Srbi logicno skupili u na sredini puta, zeleznickoj stanici u Stokholmu 🙂
Posto smo se izgrlili i omirisali neko chudno mleko koje su poneli samo da bi nam pokazali koliko je odvratno, dobismo sjajni poziv da bi bilo jako lepo da mi ponesemo sve stvari iz hostela do luke. Posle kraceg ubedjivanja ipak smo popustili te tako krenusmo put hostela.

Normalamente da smo bili mrtvi gladni te smo svratili da neshto pojedemo u klasichnom shvedskom restoranu – Taco bar 🙂 Meksicka hrana koja nije chak ni ljuta. Mislim nishta posebno. Koliko nam je bilo dobro govori podatak da smo odma posle toga otishli do Burger kinga da i tamo malo neshto pojedemo.

Ono shto nas je posebno obradovalo taj dan jeste dosadna kisha koja pada vrlo specifichno. Krene lagano, onda sledi odjedared pljusak pa opet lagano. Nadasmo se da ce nas taj intenzivni deo zaobici, ali nada kratkog daha beshe. Elem pokupismo mi (Mirko i ja) brdo torbi, dok je Mario ljubazno objasnjavao i jeo sladoler. Za nagradu je dobio da tegli Mishine torbe… mada nekako opet samja vishe vukao no shta da se radi kad sam losh manager tereta 🙂

Elem stigosmo mi do stanice, pa onda stizhe kisha do nas, pa onda pokisnusmo malo, pa onda udjosmo u bas, pa stigosmo do luke, pa… udjosmo konachno u veeeliiiki brod. Malo manji od onoga kojim sam ishao od Barse do Rima, ali mnogo lepshe sredjen unutra. Sa sve free shopom 🙂 Soba mala pa mala, ochekivano jelte. Ono shto nije ochekivano jeste da su cene toliko niske kada su kupuje na gomile. Tipa mozhe da se kupe 2 kutije od po 24 piva za nekih 200 svedskih kruna, sto je oko 1800 dinara. Sve i svashta ima da se uzme za male pare, samo je problem shto je vecina nas ostala sa josh manje para, tako da smo odluchili da ako kupujemo neshto to bude u povratku.

To veche na brodu beshe zaista lepo. Najveci deo sam proveo u prichi sa Mirkom o raznim istorijskim temama. Od piramida i Egipta, pa preko Meksika i Chilea, sve do Dushana Silnog i Turaka 🙂 Iako sam ochekivao da ce noc biti veoma hladna na palubi na moju srecu se to nije obistinilo. Vetar jeste duvao, ali je bilo vrlo prijatno, pogotovu iza staklene ograde. Ono shto je najfascinantnije od svega jeste shto u pola 2 ujutru sunce josh nije zashlo! E to se zove zalazak sunca! 🙂 Zaista jedinstven dozhivljaj.

More je nekako tamno, ali ceo put koji smo preshli je veoma zanimljiv jer se prvo ide kroz Stokholmski arhipelag tako da smo prolazili vrlo blizu ostrva koje svako ima po koju lepu kucicu na sebi, do koje je jedini nachin da se stigne vodeni.

Brod je obilovao pijanim ljudima, jer je ovo sjajna prilika nordijcima da se napiju za male pare i da ne moraju mnogo da paze shta rade. Vishe ljudi mislim da je koristilo 4 nego 2 noge… No nashi su sve stoichki izdrzhali tako da smo mi svi bili na nogama… Uglavnom 🙂

Rano jutro, pola 8 po Estonskom vremenu (sat vishe nego kod nas), budi nas ljubazni razglas i podseca da za sat i po stizhemo. Logichno svi nastavljamo da spavamo. Negde oko pola 9 smo ipakkrenuli lagano da se spremimo. Posetili chak na kratko i palubu i onda stali u red za hleb i mleko… ovaj za izlaz. Ali guzhva je bila tolika da je neodoljivo podsecala na nasu ne tako daleku proshlost.

Napokon izadjosmo iz broda i stigosmo do tunela…

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Olgica

    Ahahahaha, apsolvent menadžmenta, a ne ume da organizuje da drugi nose stvari. 😛